BEZ RUPE ZA ODVOD

Pesme Milete Mijatovića su politički, socijalno i društveno angažovane, savremene i aktuelne, one su intenzivne, iskrene i bučne, ali one nisu pobuna, jer je pobuna prošla, one su stanje postbunta, stanje u kome je sve jasno i koje se više ne može promeniti.Ipak, one skreću pažnju, šalju poruku da nas niste prevarili, jer mi vas znamo, mi vas gledamo, mi vam se smejemo i vi nam ne možete ništa. Ove pesme mogu da se čitaju kao neprekinuti niz, kao proza u poeziji, mogu da se čitaju od prve do poslednje, preko reda, na preskok, od poslednje ka prvoj, ali nas, svejedno, uvlače u sebe i teraju da ih čitamo kao jednu veliku, istinitu, humorom prožetu celinu.Junaci Miletinih pesama su obični ljudi, čiji su životi voljom drugih dovedeni do besmisla. Ali njegovi junaci su i korumpirani i pokvareni političari, srebroljubivi a bez vere sveštenici, gordi, zavidni a nepismeni književnici, latentni homoseksualci, bezosećajni tajkuni i naravno, i pre svega, Srbija, zemlja poremećenih vrednosti, zemlja splavova, zemlja lake i jevtine zabave a zapravo mesto bez izlaza, mesto Bez rupe za odvod.Da bi smo stvorili prostor za delovanje, moramo se popeti bar do podruma gde se mora napraviti osnova za provaljivanje napolje, na sunce, na čist vazduh, u šumu, gde se čuje šum šuminog šuma. (iz intervjua Milete Mijatovića, Popbox, 2005 godine)