GRAD: PSIHOBIOGRAFIJA CARA DUŠANA

Grad, psihobiografija Stefana Uroša IV Dušana Nemanjića, predstavlja neku vrstu podvižništva, upravo napor potrage za Duhom istorije, koji se krije medju tumulusima i apsidama nekropola, medju zapisima na belinama knjiga, povelja i stenopisa. To je neka vrsta nevidljivog, ali nesumnjivo postojećeg paralelnog sveta u kome žive i umiru stvarni ljudi sa svojim porodicama, prijateljima i neprijateljima, sa svojim ljubavima i mržnjama, strahovima, opsesijama, osujećenjima i ostvarenjima, dubokim potištenostima, ushićenjima i egzaltacijama.

Pre svega, psihobiografija nije patografija. Psihobiografija nema za cilj da postavi dijagnozu, jer ljudi nisu dijagnoze. Psihobiografija nastoji da razume nečiji način mišljenja, ponašanja, da objasni osećanja, da sazna zašto je neko u nekoj epohi postao ono što jeste, a ne šta bi prema šifarniku bolesti „mogao da bude“. Psihobiografija nije biografija niti neka njena varijanta. Biografija je faktografska, deskriptivna, njeno centralno pitanje glasi „Šta?” Iako koristi istoriografiju, psihobiografija je interpetativna, usmerena na motiv, a takođe se bavi odgovorima na pitanje „Zašto?“