KOKAIN

Klasik italijanske i svetske književnosti. Na listi zabranjenih knjiga Vatikana.

Pariz, 1920-te. Grad svetlosti je vrtoglava i dekadentna boemija za Tita Arnaudija, mladog italijanskog studenta medicine koji je postao novinar sklon raskalašnom životu. Da bi izbegao moralisanje svog rodnog grada – ili je to možda bio samo hir – Tito je ušao u voz za Pariz, u potrazi za slavom, bogatstvom i zabavom. Ubrzo pronalazi posao istražujući kokainske jazbine i izmišljajući za novine jezive skandale i grozne smrti. Ali njegov život postaje nečuveniji od njegovih novinskih izveštaja kada stekne tri zahtevne ljubavnice.

Pričajući o orgijama i jagodama natopljenim u šampanjac, Tito živi intenzivno dok proganja svoju devojku Mod i bogatu Jermenku Kalantan, koja insistira na vođenju ljubavi u crnom kovčegu.

Provokativan, elegantan, duhovit, ispunjen bujnom, opojnom prozom, Kokain je opak roman o izgubljenoj generaciji u Parizu 1920-ih. Vrtoglav i dekadentan, Pitigrili ne ostavlja ništa neistraženo dok predstavlja zapanjujuće opise razvrata više klase – jagode i hloroform, goli ples, obilje kokaina i gosti koji otvoreno ubrizgavaju morfijum.

Pitigrilijev klasični roman prvi put je objavljen na italijanskom jeziku 1921. godine i opisuje draž minulih vremena, čak i dok prikazuje komičnu tragediju propasti jednog mladića. Opisi seksa i upotrebe droga podstakli su crkvene vlasti da stave Kokain na listu zabranjenih knjiga.

Čak i danas, Kokain zadržava svoj otrovni ujed.
 

„A zašto je onda Pitigrili bio opasan? Zbog raskalašnog nehaja s kojim se odnosio prema idealima društva u kojem je živeo, zbog skepticizma, zbog neobuzdanog korišćenja paradoksa koji su se mogli smatrati „podrivačkim“ (a zapravo nisu bili podrivački jer su već postali deo jezičkog jezgra italijanskog srednjeg sloja, po ugledu na Parižane), zbog podsmešljive hladnokrvnosti s kojom pominje preljube, podmićivanje i ideološke laži – premda je to bilo opštepoznato, a on je čak nagoveštavao i moralizatorske pouke, ali, kako se nekada govorilo, bez dlake na jeziku.“ – Umberto Eko

Stare fotografije pokazuju da ona nije bila lepa, ni prefinjena, ni zavodljiva kao sada; ipak, baš ta devojka sa fotografija, ili čak i pre njih, ona je koju želimo. Čak i ljubavnik najpoznatije i najlepše glumice (onaj koji je zaista voli) ima želju da se vrati u vreme u kom je ona bila obična, nepoznata glumica, koja se sa putujućom trupom seli od pozorišta do pozorišta i svuda sa sobom nosi veliki sanduk, šivaću mašinu i svoju neupadljivu nevinost.

Dino Segre (1893–1975), poznatiji pod pseudonimom Pitigrili, bio je italijanski pisac i novinar. Proslavio se romanom Kokain (1921), koji se zbog bavljenja narkoticima i seksualnošću našao na listi zabranjenih knjiga Katoličke crkve, ubrzo postao klasik i doživeo brojna izdanja. Godine 1924. pokrenuo je magazin Grandi Firme, koji je okupljao veliki broj mladih autora, sve dok 1938. nije ukinut pod fašističkim režimom. Kako je bio jevrejskog porekla, veći deo života bio je u nemilosti vlasti. Tokom tridesetih je sarađivao sa fašističkom obaveštajnom službom, zbog čega je nakon pada fašizma uglavnom bio prezren od savremenika.