PLANIRANJE PROŠLOSTI

Šta dugujemo zemlji? Kako da upoznamo sebe? Šta su pesnici? Kako se prave deca? Šta piju krave? Ko se krije iza lažnih imena? Kako biti najbolji? Kako upotrebiti život?

Ovo su samo neka od pitanja koja na humoran i neuobičajen način Ljubivoje Ršumović postavlja i sebi i čitaocima. A odgovori su često neočekivani. U jezgrovitim, domišljatim i iznad svega poučnim „zapisima krečom po žabokrečini“, kako glasi podnaslov ove knjige, čitalac će saznati mnogo toga što je najčešće mislio da zna, ne razmišljajući ima li možda nečeg što se iza tog njemu „znanog“ krije. Sloboda, optimizam, brige, inat, finoća, putovanja, pamet, glupost i dosada, takmičenje, žustrina i brzina, sreća, mržnja, slava – sve su to pojave, reči i stvari koje pisac iznova preispituje s mnogo duha, znanja i životnog iskustva, pomažući nam da u poznatom vidimo i ono nesagledano, u rasvetljenom ponešto neotkriveno, u jednoličnoj svakodnevici toliko toga nesvakidašnjeg.

„U prenosnom značenju, rečenica 'Zapisi krečom po žabokrečini' poručuje da je nemoguće bilo šta dobro i korisno uraditi u društvenom i političkom okruženju koje se batrga u neznanju, inertnosti i gramzivosti. Svedočeći o vremenu u kome su nastajali, ovi zapisi su pre odjek i odraz stvarnog života u autorovom ogledalu, nego neka apsolutna istina. Prizivajući u svakom zapisu po nekog mudrog mislioca, kao zaštićenog svedoka, čas odbrane, čas optužbe, autor je nalazio dragocenu utehu za sebe, verujući da to može biti uteha i čitaocima.“