SAKUPLJAČ SVETOVA

„Veliki evropski roman.“ – Ginter Gras

Moderni klasik nemačke književnosti.

Prevedeno na 26 jezika.

Ilija Trojanov, krenuo je putem kojim se sredinom 19. veka kretao ser Ričard Frensis Barton, britanski pustolov, oficir i špijun, koji je govorio tridesetak jezika, geograf, arheolog, etnolog, mačevalac, diplomata, pisac, prevodilac, pomalo slikar, erotoman...

Iz te avanture nastao je roman Sakupljač svetova, koji je dobio nagradu Lajpciškog sajma knjiga.

Da bi napisao roman Trojanov je krenuo u Indiju, kroz Tanzaniju i u Arabiju. Proučavao je islam pre nego što će, kao i Barton, krenuti na hadžiluk. Kao i on, živeo je u Bombaju i Barodi. Sakupljač svetova je priča o Britancu koji se svrstava u najneobičnije ljude XIX veka, inače bogatog ekscentricima.

U prvi mah delovalo je pomalo čudno: zašto je Ginter Gras roman čija su glavna poglavlja Indija, Arabija i Afrika nazvao „velikim evropskim romanom”. Ta zagonetka, međutim, nije dugo čekala odgovor: jer pred nama se zapravo rasprostrla priča o radoznalosti, o gladi za znanjem ali i osvajanjem, čak porobljavanjem nepoznatog, o toj tako tipično evropskoj gladi. Ali ova priča ide i korak dalje, ona uzvraća pogled posmatranih, pripoveda nam i o viđenju tih „drugih”, koje proučavamo i porobljavamo da bismo im „pomogli”.

A ipak, to evropsko sagledavanje ostatka sveta o kome nam pripoveda ovaj roman, nije zaista tipično evropsko. To je pre neobičan pogled, iskorak jednog izuzetnog i neobičnog pojedinca. To je uzbudljiva pripovest o njegovom pokušaju da prevaziđe nepremostivu provaliju razjapljenu između „mene” i „drugog”. O svestrano i raskošno nadarenoj prirodi tog čoveka koja je iznedrila neverovatnu životnu pustolovinu. Ko je taj čovek?

Ričard Frensis Barton (1821-1890) prvi je Evropljanin koji je kročio u unutrašnjost Istočne Afrike u potrazi za izvorom Nila. Čitavog života kultivisao je sopstvene protivrečnosti. Bio je buntovnik, ali je ipak želeo da bude prihvaćen. Na kraju, ostao je veran samom sebi i pobuni: kada ga je u dubokoj starosti kraljica Viktorija nagradila plemićkom titulom, on je upravo spremao nelegalno izdanje Kamasutre, koju je uz to i sam preveo.

Budući da su Bartonove knjige ispunjene dubokim poznavanjem socijalnih, kulturnih i religijskih pejzaža tuđine, piščeva namera bila je da napiše roman zasnovan na izuzetno preciznim istraživanjima. To je značilo da je i sam morao da krene na niz vrlo zahtevnih putovanja, tragom svog junaka Ričarda Bartona – najpre u Indiju, zatim kroz Tanzaniju i, na kraju, i u Arabiju. Pritom je živeo baš kao i Barton. Proveo je mesec dana pored Ganga u šatorskom logoru isposnika, prepešačio je brojne stare gradove i na kamili proputovao pustinju Tar u indopakistanskom graničnom području.

I putovanje kroz Tanzaniju bilo je izuzetno težak zadatak, ali Trojanov je smatrao nužnim da i sam doživi sporost nekadašnjih putovanja. Zato je prepešačio tu zemlju od obale Indijskog okeana do obale jezera Tanganjika (razdaljina oko 1500 km), što preciznije istim putem kao i ekspedicije iz 1856-59.

Na kraju se godinu dana pripremao za hadžiluk, za hodočašće u Meku i Medinu. U Bombaju je svakodnevno provodio vreme s nekoliko mladih islamskih konzervativnih pravnika. On je njih podučavao engleskom jeziku, a oni su njega zauzvrat upoznali sa islamom.

Plod tog neugašenog dečačkog nadahnuća i istrajnog istraživanja jeste knjiga Sakupljač svetova.

Pred nama je pokušaj sagledavanja sveta očima nekog drugog, ili drugih. Izuzetno hrabar. Izuzetno podsticajan. Pre svega za postavljanje pitanja: kada bismo svet mogli da sagledamo očima nekog drugog, kako bi on izgledao? Ko sam ja u očima „drugog”? Ko je „drugi”, sam po sebi i sam za sebe, neobojen mojim pogledom?

Čovek je večiti zatočenik sopstvenog pogleda. Možda upravo zato mnoga njegova dela, i uzvišena i niska, i osvajača i putnika, goni čežnja za prevazilaženjem tog stanja. Jer tajna „drugog” je tajna ljudskosti, božanska tajna. Možda zato što, po rečima jednog od likova knjige koja je pred nama, samo drugi čovek može da te nazove čovekom. Stoga najveća pustolovina ljudskog života i jeste odvažiti se i krenuti u to nepoznato, u nepojmljivo, napraviti korak ka „drugom”.