Neke filmske adaptacije toliko postanu popularne da publika zaboravi da je priča prvo postojala između korica. Film može da prenese atmosferu, likove i ključne događaje, ali knjiga obično ostavlja mnogo više prostora za motive junaka, njihove unutrašnje sukobe i detalje koje ekran jednostavno mora da skrati.
Ako volite da upoređujete originalnu priču sa filmskom verzijom, najbolje je da knjigu pročitate pre gledanja. Tako ćete svet i likove prvo izgraditi u sopstvenoj mašti, a tek potom videti kako ih je režiser preneo na ekran.
Izdvojili smo 9 poznatih knjiga koje su dobile zapažene filmske adaptacije, od klasika i fantastike do ljubavnih i psiholoških priča.
1. Veliki Getsbi – F. Skot Ficdžerald
Veliki Getsbi je jedan od onih romana koje možete pročitati prilično brzo, a zatim danima razmišljati o onome što se krije iza naizgled jednostavne priče.
Radnja je smeštena u Ameriku dvadesetih godina prošlog veka, u svet velikih zabava, luksuznih kuća i ljudi koji pokušavaju da ostave utisak da imaju sve.
U centru priče je Džej Getsbi, misteriozni milioner koji organizuje raskošne zabave dok zapravo pokušava da se približi Dejzi Bjukenan, ženi koju je voleo pre nego što je stekao bogatstvo.
Knjiga mnogo više prostora daje Getsbijevoj opsesiji prošlošću, društvenim razlikama i razočaranju koje stoji iza prividnog uspeha.
Film iz 2013. godine sa Leonardom Dikapriom vizuelno veoma upečatljivo prikazuje luksuz i preterivanje tog perioda, ali roman jasnije pokazuje koliko je Getsbijev svet zapravo krhak.
Zašto prvo čitati knjigu? Zato što ćete mnogo bolje razumeti zašto Getsbi toliko uporno pokušava da vrati nešto što više ne postoji.
2. Dina – Frenk Herbert
Ako ste gledali novu filmsku verziju Dine, verovatno ste primetili koliko je Herbertov svet veliki čak i kada se prikaže kroz nekoliko sati filma.
Roman prati Pola Atreida, mladog naslednika porodice kojoj je poverena uprava nad pustinjskom planetom Arrakis. Ona je jedino mesto na kome se nalazi melanž, najvrednija supstanca u poznatom univerzumu.
Kontrola Arrakisa zato znači mnogo više od kontrole jedne planete. U priču se mešaju politika, religija, trgovina, ekologija i borba nekoliko moćnih porodica.
Filmovi Denija Vilneva uspešno prenose veliki deo atmosfere romana, ali knjiga detaljnije objašnjava političke odnose i način na koji različiti likovi razmišljaju.
Posebno je zanimljivo pratiti Pola iz njegove perspektive, jer čitalac mnogo bolje vidi njegove strahove i odnos prema budućnosti koju počinje da naslućuje.
Ako volite naučnu fantastiku, Dina je jedan od naslova koji vredi pročitati pre gledanja filma.
3. Gospodar prstenova – Dž. R. R. Tolkin
Filmska trilogija Pitera Džeksona mnogima je bila prvi susret sa Srednjom zemljom, ali Tolkinove knjige nude mnogo širi svet.
Frodo Bagins dobija zadatak da odnese Jedinstveni prsten u Mordor i uništi ga tamo gde je nastao. Putovanje vrlo brzo prerasta u veliku priču o ratu, moći, prijateljstvu i odgovornosti.
Filmovi prate glavnu priču prilično verno, ali pojedini likovi, događaji i čitave epizode morali su da budu izostavljeni ili promenjeni.
U knjizi ćete pronaći mnogo više detalja o istoriji Srednje zemlje, njenim narodima, jezicima i mestima kroz koja junaci prolaze.
Tolkin takođe više vremena posvećuje samom putovanju. Zbog toga neki delovi deluju sporije, ali svet postaje mnogo bogatiji i uverljiviji.
Ako ste filmove već gledali više puta, knjige i dalje mogu da Vam pokažu mnogo toga što na ekranu nikada nije prikazano.
4. Male žene – Luiza Mej Alkot
Male žene prate četiri sestre Marč, Meg, Džo, Bet i Ejmi, tokom njihovog odrastanja u Americi 19. veka.
Svaka od sestara ima drugačiji karakter i drugačiju predstavu o tome kakav život želi. Posebno se izdvaja Džo, ambiciozna mlada žena koja želi da postane spisateljica i teško prihvata ograničenja koja društvo nameće ženama njenog vremena.
Roman govori o porodici, ljubavi, odrastanju, novcu i ličnim ambicijama, ali i o kompromisima koje pravimo kada život ne ide prema prvobitnom planu.
Priča je više puta ekranizovana, a verzija Grete Gervig iz 2019. privukla je novu generaciju gledalaca.
Film menja način na koji su pojedini događaji raspoređeni i kombinuje različite periode života sestara, pa čitanje knjige pre gledanja pomaže da jasnije pratite njihov razvoj.
5. Ponos i predrasude – Džejn Ostin
Roman Ponos i predrasude pokazuje da ljubavna priča može biti zanimljiva i više od dva veka nakon što je napisana.
Elizabet Benet potiče iz porodice sa pet ćerki, u društvu u kome brak snažno utiče na finansijsku sigurnost žene. Kada upozna imućnog i na prvi pogled hladnog gospodina Darsija, njihovi prvi utisci gotovo odmah postaju prepreka.
Džejn Ostin kroz njihov odnos govori o ponosu, brzom donošenju zaključaka, društvenom statusu i pritisku koji porodica može da stvori oko ljubavnih izbora.
Film iz 2005. sa Kirom Najtli i Metjuom Makfadijenom ostao je jedna od najpoznatijih ekranizacija.
Roman, međutim, daje više prostora Elizabetinim mislima i društvenoj satiri koja se u filmu ponekad nalazi u drugom planu.
6. Nestala – Džilijan Flin
Ako volite trilere u kojima nijedan lik nije sasvim onakav kakvim se na početku predstavlja, Nestala je odličan izbor.
Nik i Ejmi Dan imaju brak koji spolja može da deluje sasvim normalno, sve dok Ejmi iznenada ne nestane na petu godišnjicu braka.
Policija ubrzo počinje da istražuje Nika, dok mediji svaki njegov postupak analiziraju kao mogući dokaz krivice.
Roman menja perspektive i postepeno otkriva koliko se verzije istog braka mogu razlikovati.
Džilijan Flin veoma dobro koristi unutrašnje monologe oba glavna lika, pa čitalac stalno preispituje kome može da veruje.
Film Dejvida Finčera iz 2014. sa Benom Aflekom i Rozamund Pajk uspešno prenosi napetost romana, ali knjiga pruža još dublji pogled na odnos glavnih junaka.
7. Zelena milja – Stiven King
Zelena milja je priča smeštena u zatvorsko odeljenje za osuđenike koji čekaju izvršenje smrtne kazne.
Pol Edžkomb radi kao zatvorski čuvar kada u njegovo odeljenje stiže Džon Kofi, krupan i tih čovek osuđen za ubistvo dve devojčice.
Vremenom Pol počinje da shvata da Kofi poseduje neobične sposobnosti i da priča o njegovoj krivici možda nije jednostavna kao što izgleda.
Roman kombinuje elemente zatvorske drame sa natprirodnim motivima, ali u centru ostaju pitanja krivice, kazne, saosećanja i odgovornosti.
Filmska adaptacija iz 1999. sa Tomom Henksom i Majklom Klarkom Dankanom veoma je bliska tonu knjige, zbog čega je zanimljivo uporediti dva načina pripovedanja iste priče.
8. Jedi, moli, voli – Elizabet Gilbert
Jedi, moli, voli razlikuje se od većine knjiga na ovoj listi zato što je zasnovana na ličnom iskustvu autorke.
Nakon razvoda i teškog životnog perioda, Elizabet Gilbert odlazi na dugo putovanje kroz Italiju, Indiju i Indoneziju.
U Italiji se ponovo upoznaje sa jednostavnim zadovoljstvima i hranom, u Indiji pokušava da pronađe duhovni mir, dok na Baliju traži ravnotežu između uživanja i unutrašnje stabilnosti.
Knjiga govori o novom početku, promeni životnog pravca i pokušaju da čovek ponovo pronađe ono što mu je zaista važno.
Filmska verzija iz 2010. sa Džulijom Roberts prenosi najvažnije tačke putovanja, ali knjiga daje mnogo više prostora autorkinim mislima i razlozima zbog kojih je uopšte krenula na taj put.
9. Kradljivica knjiga – Markus Zusak
Kradljivica knjiga smeštena je u nacističku Nemačku tokom Drugog svetskog rata, ali priču pripoveda veoma neobičan narator – Smrt.
Glavna junakinja Lizel Meminger dolazi da živi kod hraniteljske porodice i postepeno razvija snažnu vezu sa knjigama i čitanjem.
Dok rat postaje sve prisutniji u njenom svakodnevnom životu, porodica skriva mladog Jevrejina Maksa u svom domu.
Knjige za Lizel postaju način da razume svet oko sebe i da makar delimično pronađe sigurnost u vremenu u kojem je gotovo ništa nije sigurno.
Filmska adaptacija iz 2013. prenosi osnovnu priču i važne odnose među likovima, ali roman mnogo više koristi posebnu naraciju i jezik koji čitavoj priči daju prepoznatljiv karakter.
Da li je bolje prvo pročitati knjigu ili pogledati film?
Ako već planirate da uradite oba, knjiga uglavnom ima prednost.
Čitanje Vam omogućava da sami zamislite izgled likova i prostora, dok detaljnije upoznajete njihove motive. Kada film pogledate tek nakon toga, mnogo je zanimljivije primetiti šta je režiser zadržao, šta je promenio i koje delove priče je potpuno izostavio.
Film ipak može biti odličan uvod ako Vas obimna knjiga odbija. Nekome će upravo gledanje Dine ili Gospodara prstenova probuditi dovoljno interesovanja da kasnije pročita original.
Zato ne postoji pogrešan redosled. Važnije je da oba formata posmatrate kao različite načine pripovedanja iste priče.
Ako tražite još naslova za sledeće čitanje, pogledajte i naš izbor najboljih romana koje vredi pročitati ove godine.
Zašto knjiga i film često ostavljaju drugačiji utisak?
Film ima ograničeno vreme i zato mora da skrati radnju, spoji pojedine likove ili potpuno ukloni manje važne događaje. Ono što roman razvija na nekoliko stotina stranica, ekranizacija često mora da ispriča za dva ili tri sata.
Sa druge strane, film ima muziku, glumu, scenografiju i fotografiju, pa neke scene može učiniti snažnijim nego što ste ih zamišljali tokom čitanja.
Upravo zato najbolje adaptacije nisu nužno one koje doslovno prenesu svaku stranicu. Dobar film zadržava glavnu ideju i atmosferu knjige, ali istovremeno funkcioniše kao samostalno delo.
Za čitaoca je možda najzanimljivije upravo poređenje ta dva iskustva. Jedna priča može izgledati potpuno drugačije kada je prvo pročitate, a zatim pogledate na velikom ekranu.